12 years ago...
Prvi posao, prva plata, skupilo se društvo na čast i pita mene moja Mici (sestra) šta ću da joj kupim od prve plate. Rekoh, biraj od druge šta hoćeš, ova je isplanirana i rezervisana još pre nego što sam počeo da radim. Znala Mica za šta čuvam pare, pa tutnu neke šuške pod pikslu. "Kad je tako-onda da pridodam, da se nadje, da ne odu ta dva točka nekom drugom jer je tebi falilo." Naravno, skoknem odmah sutradan da uzmem ono što sam dugo gledao, bajs !!
Kefaja ljudi moji! Elem, od tada pa do aprila ove godine, moj verni dvotočkaš i ja, zajedno u pobede i poraze. Do posla i nazad svakog dana, na letovanja, na odmore, do devojke, po devojku, do drugova, sa drugovima, do sestre i mojih pa nazad... On i ja sami, pa on i ja i devojka tako ponekad... I odjednom-cap! Nema bajsa! Maznuli ga... Da ne objašnjavam kolika je to tuga bila. No, Dare, moj najbolji ortak, pokloni meni bajs da pregrmim težak period, ipak su silne uspomene bile vezane za ta dva točka. I tako sad imam bajs ali fali ono nešto. Pa nekako razmišljam, možda da probamo da ga nabudzimo i nadomestimo to nešto što fali. Da mu damo malo dušu. Red bi stvarno bio...
