Moje ime je Marko Žutić i trenutno živim i studiram u Novom Sadu.
Od kako znam za sebe imao sam svoj bicikl kao prevozno sredstvo ili sredstvo za zabavu i vožnju po kraju. Po dolasku iz Pančeva u Novi Sad da bih studirao doneo svoj bicikl Capriolo GTX 260, taman sam mu sve bio dotegao i pritegao da bi me služio po Novom Sadu, u roku od dva dana su mi ga urkali.
Tu godinu sam bio bez bicikla i išao sam peške ili autobusom na faks, nisam navikao da putujem busom pa sam bio spreman da opet kupim novi bajs od svoje ušteđevine ali bilo me je strah da će mi i taj ukrasti i tako se to oteglo godinu dana.
U rodnom Pančevu čeprkao sam nešto po podrumu i našao sam ovaj stari bajs, gume su mu bile izduvane, nije imao sajle, pedala je imala lufta (srednjoj glavi je bila potrebna zamena) rđa je počela da jede ram na jednom mestu. Doterao sam taj bajs u stanje tek da može da se vozi bez problema i evo za sada me dobro služi.
Uz ovaj bicikl sam naučio šta je kurbla, kako promeniti sajlu, promenuti probušenu gumu i sve ostale sitne poslove oko bicikla. Bicikl nema neku tržišnu vrednost ali mi mnogo znaži jer sam na nekoliko ispita uspeo da izbegnem kašnjenje zahvaljujući njemu :)
Dopuna:
Još jedan interesantan detalj vezan za ovaj bicikl.
U pitanju je bila Humanitarna akcija "Hope Relay" pred i za vreme olimpijskih igara u Londonu prošle godine, gde je cilj bio preći što veći broj kilomentara za decu iz SOS sela u Sremskoj Kamenici, Za svaka 3km sponzor Olimpijskih igara (Samsung) je donirao 100 dinara, Ja i još 20ak ljudi okupljeni u jednom timu zajedno smo prikupili oko 50,000 dinara za decu, Aplikacija je uz pomoć GPS-a merila pređene kilometre i brzinu kako se ne bi varalo, Ovaj bicikl je debitovao tom prilikom :)
Ukupna suma u celoj akciji koja je prikupljena je premašila milion dinara i nije zanemarljiva.
