Dragan Čović - NMB 2018

Dragan nam je poslao svoju zaista zaniljivu priču. Očekujemo i tvoju :)
 
Dugo cekana i konacno dozivljena i prevezena tura. Jos od prosle godine kada sam prevezao turu do Slovenije i po Sloveniji, planirao sam i spremao za ovo, jer sam mislio da je to prava tura za cvrste ljude,bicikliste od snage i jake volje koji ne prezu ni od cega ,pa ni od Bosne .Povezao sam se sa ljudima koji su tuda prolazili ,ranije ili u skorasnje vreme i pored odusevljenja rutom, skrenuli su mi paznju da  biciklista mora biti spreman kako fizicki tako i psihicki i na jos ko zna stosta .Ne bas odusevljeni vozaci sto biciklisti zauzimanu po njima samo njihov prostor ,cesto znaju biti neprijatni, prilaziti blizu, trubiti, neko iz zelje da pozdrave napor bicikliste pa sportski trube,neko iz besa sto mu zauzimamo i to malo puta  a neko tiho prilazi pod punim gasom u zelji da te jednostavno ukloni ..ali srecom ipak se nekako izvucemo iz takvih situacija. Oni trube i psuju a mi ,bar sam se ja tako ponasao ,cutim ali usebi zestoko odgovorim i opsujem ali sta bi mi trebalo da se kacim tamo sa nekim i najverovatnije vodim bitke koje cu na kraju sigurno izgubiti.Uglavnom krenuo sam u cetvrtak 7 Juna rano ujutro iz Beocina .Kao i uvek ,moja podrska ,snaga i logistika duz puta ,bila je moja cerka.Zena se naravno protivila odabranom rutom iako nista tu nije mogla uciniti jer godinama sam odlazio, lepo se provodio i uvek se vracao, ali Bosna i taj deo kojim sam se odlucio da idem nije joj ulivao poverenje. E bas zato mi je to predstavljao izazov.Proci tuda i pokazati da ipak nije tako strasno i nisam se prevario.Krenuo sam iz Beocina oko 5 sati ujutru,presao sam Crveni cot, spustio se ka Besenovu ,prosao kroz Besenovo, skrenuo desno ka Velikim Radincima i nastavio voznju ka Sremskoj Mitrovici, Presao most preko Save. Put i nije tako los,saobracaj miran, bez guzve tako da je bicikl SCOUT - Subotica, sa gumama Schwalbe marathon plus, 28 inca, deuter rancem od 15 litara ( nisam ga nosio na ledjima vec na malom paktregeru ) ,torbicom sa rezervnim delovima i sa mojom tezinom od 92 kg lagano gutao kilometre uz neki prosek od oko 25-30 km/h-naravno po ravnom putu dok ga je bilo.Prenos je  3x9 Deore XT,lanac Sram 1071-prepravljen od fabrickog 3*7, naravno poneo sam i rezervni za svaki slucaj,2 unutrasnje gume i ostali redovan alat.Nista mi na kraju od toga nije srecom trebalo. Nastavio sam put kroz Nocaj, Glusce, Metkovic, Ribare, Prnjavor i uputio se ka Loznici. Put treba pratiti tako da se ne ulazi u Loznicu vec se ide zaobilaznim putem i pratiti samo znak za Zvornik, ne ulaziti u Banju Koviljacu ( osim ko hoce ) vec samo voziti pravo uz Drinu. Nisam presao na granicnom prelazu Sepak, vec produzio jos napred ka granicnom prelazu Karakaj. Kada sam dosao do granice ,sledila je uobicajena procedura, od ljubaznog pozdrava, pregleda dokumenata, pitanja kuda idem i kao i uvek kao da prvi put vide coveka koji biciklom prelazi kilometre i kilometre, zaprepascenje pa iako je kontrolni punkt napravljen od stakla, sve nize se spusta pa kroz ono malo prozorce znatizeljno gleda i sigurno se pita - sta je sa ovim covekom ?Ali, ljubazno pozdravi, zazeli sretan i siguran put. Sledeci je pregled sa bosanske strane  i ista procedura. Nisu nista pregledali samo su overili pasos. I eto mene na bosansko teritoriji.
Zvornik ,cist i uredan, sa normalnim saobracajem i bez guzve. Put je odlican,bez rupa ,tako da dalja voznja ka Vlasenici tada nije mi izgledala ni malo strasno...ali onda kada je krenulo ..krenulo je ..sleperi ,bezbroj slepera ,kamiona sa prikolicom i bez prikolice ,vozila svih vrsta i konjskih snaga..uglavnom nista drukcije nego negde drugde ali uz jednu razliku..sviranje i trubljenje skoro od svakog ko me obilazi i uz verovatno mnogo psovki ,neke sam cuo a verovatno mnogo vise nisam. Uglavnom, sta cu nastavljjam ja dalje ,vozeci po beloj liniji pa cak i unutar bele linije ,maksimalno se sklanjajuci u stranu. Propisno sam bio i obucen sa svetlosnim prslukom ,lampama i lampicama na biciklu,kacigi..rancu...ali ne vredi .. Priroda je divna, Drina lepa, sume mirisu i kako se priblizav planinskom delu, sve vise pilana. Skoro na svakih par kilometara ..pilana..neke vrlo moderne neke malo manje ali sece se suma samo tako.Seku masine ,sece deda sa motorkom ,seca baba sa motorkom,sin,zena pa i dete malo vezba secu sa motorkom.Cudno mi je da je suma i dale opstala i da postoji u takvoj lepoti i izobilju.Verovatno da se sece ali i vodi briga o posumljavanju ..mozda..neznam ali mnogo se sece ,sleperi sa balvanima samo jure i naravno ..trube..Voznja uz divne predele i prirodu pricinjava zadovoljstvo ali uz mnogo paznje na saobracaj ,ukratko ,biciklisti nisu dobodosli na putevima ovakvog intenziteta gde se transport odvija velikim intenzitetom i brzinom,gde ljudi samo rade svoj posao i to kao i svugde  u okruzenju ,pod velikim pritiskom da se posao brzo obavi da se brzo zaradi ,da se sto pre vrati kuci ..pa im samo fali tamo neki dokoni biciklista pa moraju da koce, da paze, i naravno da su nervozni..ne svi ali velika vecina..Uglavnom nastavio sam dalje kroz mesta uz Dinu,prosao kroz Milice,gde su uz put postavili izlozbu ogromne mehanizacije koja im je sluzila za iskopavanje i transport uglja..ogromne masine da covek kada stane pored njih bude i zadovoljan sto na putevima ovi veliki sleperi idu..Sta bi bilo da ovi voze po putu..naravno da je to specijalizovana mehanizacija ..ogromna.. Put je odlican, odlicno obelezen, bez rupa, a znakovi tacno pokazuju gde treba ici, bez klimavih, polu srusenih putokaza koji pokazuju i ovamo i onamo. Tacno pokazuju kuda treba. Uz put ima lepih odmorista ,ali ja sam samo vozio sa ciljjem da dodjem do Sokolca  tokom dana. Zato sam nastavio put a i brzina voznje se polako smanjivala kao su poceli usponi. Dosavsi do Vlasenice  zaista sam se propisno umorio ali onda pocinje prava igra, pravi uspon .Nisam neki mazohista ali ovaj put  i uzbrdice, podigle su mi adrenalin. To je ono sto sam hteo i ...dobio sam .ko je vozio bicikl ovim putem nemoram mu objasnjavati a onaj ko nije i namerava, moram mu reci: budi spreman, jako spreman. Ja imam neku naviku da uporedjujem teren voznje sa domacom okolinom po kojom cesto vozim pa sam i ovaj uspon uporedio otprilike sa usponom kroz Frusku goru kroz Rakovac do Zmajevca pa to jedno 10 puta duze ( onaj najtezi uspon).
Ali meni sto je teze, to vise uzivam.Naravno hidratacija ,odmor na divnim mestima uz put ,uzimanje vode sa izvora gde je voda i dalje zdrava ,pitka i skoro lekovita kako je ponosno rekao jedan bosanac koji je stao da napuni bidone sa vodom kada sam ga pitao :je li voda za pice?Pogledao me je cudno i onako ponosito odgovorio:pa ovde je sve zdravo i za pice ,sta je sa tobom ? I u pravu je ,otkud da to pitam. Uz put jelova i borova suma mirisi ,zrikavci imaju koncert,divota od pejzaza i neke pripitomljene divljine koja je u meni izazivala i divljenje i strahopostovanje,jer dovoljno je trenutak nepaznje kako tvoje licne tako i nekog vozaca i nema te vise.Provalije i bezdani samo vrebaju i taman se covek opijen lepotom opusti..kad ono ..sleper..i kraj. Zato preporuka je :maksimalna paznja a lepota neka sluzi da pojaca paznju i da snagu za zahtevan i tezak uspon Ka Han Pijesku.Kada sam stao na cuvenu cesmu uz put,zatekao sam auto sa beogradskim tablicama 2 momka i jednom devojkom.pridjem im i zapitam kakoide put i kakvo je vreme tamo gore jer se pocelo u sred dana smrkavati i oblaciti..kad oni nesto pricaju ..a ja ne razumem..kad ono mladi momci i devojka iz Turske .Iznajmili auto i putuju kroz Bosnu i bivsu Jugoslaviju..pitaju me bez da se uvredim da li sam ja normalan sto idem ovim putem i tamo gde sam se uputio jer je saobracaj takav da za bicikliste nije preporuclivo. Odgovor je bio da sam ponosni pripadnik grupe ljudi koji sebe zovu biciklistima i kojima nista drugo na svetu nemoze da zameni voznju biciklom niti se icega plasimo. Cudno su se pogledali ,izrazili divljenje i seli u auto i otisli.Svako ima nacin da uziva .Oni autom a mi biciklovima.Konacno sam stigao u Han Pijesak. Divno malo mesto,cisto ,uredno,vazduh divan..sve lepo.Nisam samo rekao da u ovom delu teritorije moze da se placa i njihovim markama i nasim dinarima .I nije skupo.Kada sam zastao da rucam , ogromna porcija mlade prasetine sa ogromnom kriglom limunade ,kostala je 500 dinara.Sa prilozima ,salatom...2 palacinke..E tu u Han pijesku ,uhvatilo me je veliko nevreme.Nisam stao .obukao sam kisno odelo koje sam preko ali expresa kupio ..prvo sam sumnjao u kvalitet ..ali ..srecom prevario sam se .Odlicno dvodelno prvi put noseno i isprobano u zaista kisovitim uslovima pokazala se odlicnim.Za svaku preporuku ko namerava da nabavi nesto slicno. Radi svoj posao..Jeste da covek bude mokar i spolja i iznutra ali ima otvore za ventilaciju pa nije tako  ni strasno.
Da bih stigao u Sokolac ,nastavio sam put kroz kisu.oko pola osam,stigao sam u Sokolac 250 km.Pre ulaska u Sokolac,tacnije dolaska u konobu 'KUM' gde sam se ranije dogovorio za smestaj,mora se proci pored velikog krsta koji se uzdize na brdu.Zaista impozantan i ogroman krst.Izrazava verovatno resenost naroda da tu zauvek i ostane.Smestio sam se u konobi 'Kum',divnom objektu koji je za svaku preporuku za putnike da zastanu,i provedu prijatne trenutke u divnom okruzenju borove sume u divnim objektima izgradjenim naravno od borove gradje,udobnom smestaju i ukusnoj hrani.Velika porcija ukusne govece corbe,romanijski specijalitet( nije jagnjetina)kacamak u romanijskoj pavlaci ,2 palacinke i pivo  kostali su 750 dinara. Smestaj me je kostao 12 evra.Komforan apartman sa bracnim krevetom ,dodatnim lezajem ,satelitsom antenom,kupatilom ..zaista lepo. Prespavao sam  i krenuo ranije ( bez dorucka koji je uracunat u cenu -servira se tek od pola osam sto je meni bilo kasno) pozdravio se sa lubaznim domacinima -gde je domacica sa nasih terena iz Novog Sada i krenuo ka Sarajevu i opet usponi ali ima i nizbrdica. Pre ulaska u Sarajevo stao sam i pojeo sirnicu ( kod nas burek) sa domacim jogurtom i pun snage i energije spustio se ka Sarajevu.
Prvi znak za ulazak u sarajevo je velika tvrdjava na brdu .Spustio sam se u Sarajevo ( mora se voditi racuna o osvetljenosti jer ima dosta tunela ),prosao pored gradske Vecnice ,skrenuo desno i uputio se ka cesmi na Bascarsiji -kako se zove SEBILJ.Guzva je bila nevidjena,domacih ,stranaca,vrvi Bascarsija od ljudi kao da su mravi i ja sa biciklom. Tu sam u Sarajevu davne 82 godine sluzio vojsku ,Kasarna mi je bila na Vracama radno mesto u objektu koji je danasnje ministarstvo odbrane BiH.davno bilo,a proslo kao tren i posle toliko vrmena eto mene ovde opet.Tacna je ona izreka:ko se jednom napije vode sa cesme na Bascarsiji ,vratice se opet. I vratio sam se posle mnogo vremena.I sada pocinje ono na sta su mi skretali paznju svi oni sa kojima sam stupio pre puta u kontakt i trazio upute i savete za voznju kroz Sarajevo. Domaci bosanci su najverodostojniji a i ostali su se slozili u jednoj stvari:Sarajevo nije napravljeno za bicikliste .Ima tu dosta biciklista i vode kao i mi svi stalnu borbu za postovanje prava biciklista samo slabe vajde od toga >Sarajevo je opasno za voznju biciklom.Ima tu staza ,nesto je napravljeno ali u Sarajevu kako kaze jedan stanovnik :ima nas oko 400 000 hiljada i mi svi vozimo auta ,gde tu ima mesta za bicikliste.Strasna guzva,Vozio sam do Vecne vatre ,zastao da proverim pravac i kad zapocinje igranka koja je trajala do kraja mog puta kroz Bosnu.Taman sam zastao kad u sred centra glavnog grada BiH ,kod vecnog plamena  iskoci neki ker i UGRIZE me za desnu nogu.Srecom da sam imao duge helanke ,elasticne pa je to ublazilo ugriz ali zagrebao me je dosta.Skocio sam ja ,ker pobegao a narod se zaprepastio.Izvinjava se narod ko da je ker od svakog od njih..a meni kroz glavu kao i svakom kome se to desilo..bolnica ,besnilo,problemi...ali nista od toga..tu je bila neka privatna ambulanta ,dali mi inekciju zabadava( kod nas bi digao veliku paru za ugriz kera) ali meni je bilo samo da odem i nastavim da vozim.Nastavio sam posle oko sat vremena zadrzavanja zbog ove neprijatnosti i nastavio ulicama Sarajeva vozeci bicikl,i to kroz guzvu ,strasnu guzvu jer nisam video da ima nesto napravljeno i za bicikliste.Kad neko mi svira sa leve strane-policija Ma kud ides bolan ,bezi sa puta. Kazem im ja da mi ociste put da skrenem na biciklisticku stazu koja se pojavila i oni to i ucine .Ukljuce sirenu ,isprate me sa puta i pozele sretan put. Ajd dobro  ,nastavim ja dalje i stanem jer nemogu da predjem put i ukljucim se za Ilidju gde sam trebao da skrenem levo i pravac Konjic koji je oko 35 kilometra udaljen od Sarajeva.Srecom vidim jednu devojku sa druge strane ulice koja je isto vozila bicikl i vidim i ona se nesto muci.Doviknem je i ona mi kaze da predjem ulicu pa cemo zajedno. Nekao predjem ulicu,pita me devojka odakle sam i zaprepasti se pa kud ovuda ..i sta da kazem..sta je tu je I nekao nas dvoje nekim stazicama i bastama probijemo se do Ilidje gde se pozdravimo .Ja skrenem levo ka Konjicu a ona ode svojim putem. Nastavim ja put a intenzitet saobracaja se polako smanjivao  i konacno pomislim da mogu da se opustim i uzivam u priprodi preracunavauci vreme koje mi je ostalo do Konjica oko 30 km ,sto nije nista, pa do Jablanice jos oko 40 km ,to je oko 75-80 km i jos oko 30 km do Mostara, laksa ruta ....i na nekih 10 km do ulaza u Konjic ...tap..udari me auto onako iznenada ,mada sam bio na putu sam ,vozio sa unutrasnjje strane bele linije ...dok sam se ja snasao ,oko mene nigde nikog a u daljini sam video neki beli auto..niti neko da prolazi pored mene ..nigde nikog..srecom u to nesreci nista mi nije bilo, bicikl se malio iskrivio ( korman)kocnice skripe..ja nisam osecao nikakav bol..dobro je ...malo sam ogorcen i ljut ali nikakve vajde od toga. Realnost je da se to desilo i sta sada.
Skinuo sam prednje kocnice koje su se zaglavile i iskrivile ,tocak je bio dobar neiskrivljjen ,sve ostalo u redu.Ja tada nisam osetio nista ,a onaj ko me je udario pobeze.Neka mu je sretan put i prosto.Sta cu ja .proverim da li zadnja kocnica moze da izdrzi..moze ali polako do Konjica  i krenem ja. Posle par stotina metara pocinjem da osecam bol u levoj butini i pocinju lampice za alarm da mi sijaju. Bez panike, tu je Konjic pa cu videti sta cu dalje. Ali bol je sve jaca tako da sam u Konjic usao vozeci jednom nogom ova leva mi je samo sluzila da mi pripomogne pri pedaliranju ali bol je sve jaca.Mislio sam da prenocim u Konjicu pa ujutru vidim sta dalje ako me bol prodje, nastavicu dalje uz popravku kocnice, a ako ne moram videti sta cu. Potrezim autobusku stanicu i raspitam se kod sofera kada ima autobus za Sarajevo ( jer sam shvatio da moram sto pre naci vezu za povratak kuci -bol u nozi je postajala sve veca) Znam da je rekao da oko 4 i 10 imam autobus .Dobro sacekacu mislim da je bilo oko pola 4. Ali pomislim kako sa biciklom ,nogom koja me sve vise boli ..kad pored mene pojavi se covek i pita me sta je problem. Kazem mu ja sta se desilo,a on onako se istinski zaprepastio da li je to moguce ....i kaze on meni .hajde samnom ja cu te prebaciti do Sarajeva. Iznenadjen ,naravno da sam prihvatio.
Dodje covek sa kolima ,nekim mercedesom karavanom ,ubacimo bicikl i krenemo za Sarajevo..Meni srce da pukne od srece ,naravno platio sam coveku gorivo i castio ga .Za gorivo je uzeo 20 evra a za cast ni da cuje. Sramota ga je kaze da uzme kada zna da me je neko udario i pobegao ne okrenuvsi se. Ipak stavio sam mu jos 10 evra za kafu da popije ,zahvalio mu se od srca i usao u autobusku stanicu u Sarajevu.Ali opet zbog neinformisanosti kako politicke tako i geografske ,saznam od mladica da se nalazim na muslimanskom delu Sarajeva da postoji prevoz ka Beogradu i Novom sadu ali da su otisli i da sledeci prevoz ima tek sutra ujutru u 6 sati.Pa dobro ,pitam jel ima jos koja stanica,privatan prevoz.Kaze covek iskreno da ima istocno sarajevo ( srpski deo)ali oni neznaju kakav je njihov raspored ali sa sigurno imaju prevoz do Novog sada ili Beograda samo treba otici tamo. Zamolim da ako moze nazove tamo autobusku stanicu ali on mi odgovori da mi moze dati broj stanice ali on nesme da zove .Zahvalim se ja njemu i mozak mi radi ,postavlja pitanja i odgovore svake vrste:naci smesta,prenociti,otici do istocnog Sarajeva ,naci taxi....i krenem ka biciklu ( cuvar mi je dozvolio da udjem sa biciklom u hol autobuske stanice)i krenem onako sepajuci kroz hol ,kad prilazi mi neki covek ucinio mi se mojih godina i pozdravi me.Otpozdravim mu ja a on me upita kakvi su problemi.E sada u tudjoj zemlji pa da sam i u domacoj zemlji malo bi mi bilo cudno to ali kazem mu da sam imao problema da treba da odem do istocnog Sarajeva da nadjem prevoz..a on kaze da je cuo sta sam ispricao coveku na informacijama i da ce mi on pomoci jer se oseca da mora to uraditi ...ja onako zacudjen a on odgovori da zna da sam zacudjen da netreba da se plasim da je sve sigurno i u redu.Pomislim ,sta je tu je ,u nesreci mozda i sreca..a covek onda jos doda ..prevescu te ja do Novog sada.Ja ostadoh bez reci.da li sanjam ,da li me navlaci na neko zlo,da li ima i dalje dobrih ljudi..i pristadoh.Kaze ,platicu mu samo gorivo ..ja kazem da nije problem mada nisam imao nesto mnogo para da se nekom isplati otimati niti kakvu vrednu opremu a bogami i ovako bogaljast mogao sam se malo i braniti .Uglavnom sve kalkulacije sam uradio i pristao.I nisam pogresio.Covek je dosao sa Reno Kliom ,spustili zadnje sediste ubacili bicikl i krenuli put Novog Sada.Zahvalujem se coveku od srca, iz duse ,od svega sto postoji na ovom svetu na ucinjenoj pomoci .Naravno da sam se zahvalio coveku mada i sada mislim da nisam dovoljno jer me je dovezao do Iriskog Venca gde su me docekali moji a on je pozurio nazad zbog nevremena koje je vladalo po Bosni ,mada sam se ponudio da bude moj gost. Odbio je. ZATO MISLIM DA IMA NADE ZA OVAJ SVET.DOBRIH LJUDI IMA I DALJE. DA, obojica koji su me povezli i onaj koji me je povezao iz Konjica i ovaj koji me je dovezao kuci iz Saraeva su MUSLIMANI. Zamolili su me obojica da im imena zaboravim vec samo delo koje su ucinili da zapamtim.
Zato im imena ne spominjem,ne zato da bi oni imali problema  vec iz postovanja. HVALA IM OBOJICI. Tako se zavrsilo moje putovanje koje je planski trebalo da bude nastavljeno od Konjica ka Mostaru, Neumu, Dubrovniku i zavrsi se u Niksicu gde sam planirao da malo ostanem kod rodbine i autobusom se vratim kuci.Iskustvo koje sam stekao i koje delim mozda ponasiroko i uzduz i popreko, mozda dosadno i neprikladno ali ko shvati, shvatice da ova avantura ima sretan kraj. Noga leva mi srecom nije polomljena samo je misic jako udarem, rana od kera je pod kontrolom, uglavnom, ziv i zdrav sam, punog srca jer sam doziveo nesto do sada nedozivljeno. Kada sam javio potpori iz Bosne sta se desilo da nisam ogorcen da sam sretan i puna srca radosti evo sta su mi odgovorili : E bosno sto me osramoti. Evo ja i supruga se crvenimo. U nas bi rekli svako zlo za neko dobro. Vidis da sam napisao upozorenje prije nego si mi poslao sve ovo. Osjecam neku neshvatljivu potrebu da ti se izvinim u ime normalnih bosanaca. Znam da si stari vozac i da ovo ne znaci odustajanje od novog puta. Brz oporavak i sve najbolje.IMA NADE ZA NAS.Pozdrav svim  ljudima dobre volje i ciste duse bez obzira na nacionalnost i veroispoved.
PS: raspitujem se za prevoz do  Konjica -za nastavak planirane rute.
Da li izazivam sudbinu? Ja mislim da ne .
Pozdrav svim LJUDIMA.(namerno sam napisao velikim slovom ,treba zasluziti ime COVEK).