Poštovani Totalni ljubitelji biciklizma, na Fb stranici „Totalbike sajta“ video sam oglas da je krenula nova sezona „Nabudži Mi Bajs“. Inače, Facebook stranicu sam našao preko sajta a sajt preko ortaka koji mi Vas je kao odličnu online prodavnicu sa velikim asortimanom delova za bicikle. Zapravo tako i počinje priča o meni i mom NAKITA drumašu.
Pre od prilike 2 godine završio sam fakultet. To me je koštalo dosta utrošenih živaca, vremena, novca… Kao nagradu dobio sam diplomu i rekao bih višak kilograma koji je nastao usled loše i neredovne ishrane, menza, brza hrana na kioscima a bogami i studentski sendviči su mi došle glave, a to je ništa drugo nego pola hleba isečeno uzduž a unutra salama, majonez i ako se ima za kečap. Jogurt je obavezan :). Kada sam napokon završio fakultet i vratio se kući posle te apsolventske godine, svi moji bliži su primetili da sam se tokom studija „lepo popravio“.Google, inače moj stari prijatelj, rekao mi je da je jedan od najboljih načina za skidanje kilograma upravo vožnja bicikle. Tu ja reših da aktiviram moj stari bajs, čelični monbajk koji sam kupio daleke 2001 godine na autopijaci u Nišu, dobio sam ga kao nagradu za odličan uspeh u osmom razredu i dobar rezultat na prijemnom ispitu za srednju školu. I danas se sećam, platili smo ga 250 maraka, imao je prednji amortizer što ni jedan bicikl u to vreme, u mom gradu Kladovu, nije imao. Bio sam glavni baja te godine, sve devojčice iz komšiluka su želele da ih provozam koji krug.
E sada, već se prebacujemo na tu 2011. godinu i moj povratak u Kladovo nakon studija. Prethodno pomenuti bajk je poprilično propao od stajanja, zarđao, delovi popustili, imao je luft u volanu jer su šraf i navoj za zatezanje istog„oblajznuo“ pa sam bio prinuđen da ga nosim na varenje, ostale delove kupio, zamenio, ručnim sprejom prefarbao u belo i opet sam dobio bajk koji je bio u voznom stanju i sasvim korektno izgledao za svoje godine. Kada sam počeo da ga vozim, uvideo sam drugi problem a to je da sam ja tu biciklu već odavno preraso. Sedište nije mogloda se podigneviše od te neke tačke pa sam bicikl vozio skupljenih nogu što je rezultovalo grčevima u mišićima koje sam dobijao vozeći duže relacije. Desilo se jednom da sam sa društvom otišao toliko daleko od kuće da nisam mogao posle da se vratim Grčevi su bili ogromni, gume slabo napumpane a ni brzine mi nisu baš najbolje radile. Očajna forma, generalno i moje zdravstveno stanje. Na svu sreću, tu su bili moji saputnici koji su me bukvalno došlepali do kuće. Oni su vrteli pedale a ja prikačen rukom za njihovo rame šlepao se do kuće. Tada sam već izgubio volju, bicikl pošto mi je mali poklonio jednom dragom detetu, a ja opet ostao bez prevoznog sredstva… U međuvremenu sam se zaposlio kao nastavnik u školi, počeo da zarađujem novac...
Na biciklu sam potpuno zaboravio i nisam planirao uopšte da je kupujem, a onda ove, 2013 godine u aprilu mesecu, sasvim slučajno na domaćem aukcijskom sajtu „Limundo“ naletim baš na ovaj oglas koji je još uvek vidljiv i desi se ljubav na prvi pogled samo na osnovu priloženih slika... Reših da izlicitiram ovu biciklu pa makar koštala i 20,000 dinara ali ispostavilo se da sam je kupio za 11.000 što smatram povoljnom kupovinom. Imala je sve što sam od prilike i želeo da ima, a to su aluminijumski ram odgovarajuće veličine i 28“ inčni točkovi. Kada je kurir posle dva dana od licitacije doneo, bila je umotana u karton koji sam skinuo za nepunih 10 sekundi. Ono što sam video izazvalo je još veće oduševljenje kod mene, prezadovoljan kupovinom, istog dana sam krenuo na probnu vožnju od 35 km izvan grada. Bio sam ubeđen da ću na ovoj bicikli izdržati celu vožnju bez da me iko šlepa do kuće.
Tu i tamo primetio sam neke falinke na bicikli, u zadnoj kaseti je nešto pucalo, menjač nije baš najbolje radio, na prednjem točku je bio kriv bandaš pa je stalno dodirivao pakne na kočnicama… Pošto sam za biciklu namenio 20,000 a platio je samo 11,000 reših da kupim delove i da je još više utegnem. Ubacio sam osmu brzinu, promenio samim tim i šiftere jer su bili sedmobrzinski, kupih šticnu za sedište sa amortizerom, nogicu nije imala, nisam imao čime da zaključam biciklu, nisam imao svetla, kupio i felne sa duplim zidom... Uložio sam u nju još nekih desetak hiljada, što zbog estetike što zbog realne potrebe za zamenu delova. Tragajući za tim delovima sam zapravo i saznao za totalbikesajt i stranicu.
Celo leto sam proveo u vožnji bicikle, za četiri meseca sam sa društvom prešao oko 1300 km i to po evidenciji navigacije na telefonu, a koliko je vožena još preko kada nisam uključivao merenje i gradska vožnja... Svakog drugog dana smo vozili neku dalju relaciju, najdalja je bila 67 km, u oba pravca. Sve ja to sada prolazim bez problema jer imam dobru biciklu. I kilaža se korigovala, ali treba tu još malo. Moje društvo uglavnom vozi monbajkove sa 26“ debelim točkovima tako da im ja sada ravnopravno pariram u svakom pogledu jer imam biciklu koja svojim kvalitetom pokriva moje nedostatke. Jedino mi uzbrdice još uvek predstavljaju problem, tu sam ubedljivo zadnji, uvek! Ali zato dominiram na nizbrdicama, tu sam ja malo i pokvaren jer imam tehniku.
Naime, uvek nizbrdo pustim njih da krenu prvi a onda, ja pošto sam iza njih, zauzmem aerodinamičan stav kao da vozim trkačku biciklu, i kada im se približim i uhvatim ubrzanje, pre preticanja se ispravim kao da vozim regularno biciklu. A onda se oni grizu u sebi zato što imaju svoje skupe bicikle sa hidrauličnim kočnicama a sporiji su od moje starije Nakite za koju se i ne zna godina proizvodnje. Uglavnom ja pored njih preletim i čekam ih na kraju spusta. Nikad im nisam otkrio tu tajnu, a neće je ni saznati osim ako objavite ovu priču na sajtu i oni je pročitaju . Inače nizbrdo sam dostigaobrzinu od 65,7 km/h, mereno preko Gps navigacije na mobilnom telefonu i to mi je lični rekord. Relaciju od dvadesetak km prelazim za nekih sat vremena i to bez i jedne pauze.
Smatram to dobrim rezultatom ali pored primetno boljeg zdravstvenog stanja koju mi je bicikla pružila ona mi je omogućila i lepo druženje sa prijateljima u toku vožnje ali i upoznavanje sopstvenog kraja. Bilo je tu svega i svačega, svašta se izdešavalo za ovih četiri meseca aktivne vožnje, od bušenja gume daleko od kuće, preko incidentnih situacija sa većim saobraćajnim vozilima (autobusi, kamioni) koji se kreću magistralnim putevima pa sve do upoznavanja sa apsolutnim strancima koji biciklama putuju iz Nemačke, Austrije i drugih, uglavnom zapadnih zemalja, i na taj način se upoznavaju sa zemljama kroz koje prolaze. Toliko km puta je iza mene da mi se prosto čini da ne postoji prtina u krugu od 40 km oko Kladova a da ja tom stazom već nisam prošao/video. Za sve to je moja Nakita najzaslužnija i zato mi i znači toliko i čini mi se da je nikad neću prodati i zameniti nekom lepšom, savremenijom i uslovno rečeno, boljom biciklom.
Pošto redovno održavam biciklu, i ona je u dobroj formi kao i ja u poslednje vreme. Sve je ispravno i radi… Ima tu nekih manje kvalitetnih delova, ali su uglavnom svi ispravni i oni ne predstavljaju problem. Ali ima tu jedna stvar, naime, ja sam oduvek želeo da imam belu biciklu sa crnim detaljima. Vidite da sam i onu prvu biciklu sa početka teksta farbao baš u belo . To mi onako baš lepo ielegantno izgleda, ni ova plava boja ne stoji loše na mojoj bicikli ali farba je na više mesta izgrebana. Čini mi se da prethodni gazda baš i nije vodio računa o njoj kao što je ja čuvam i pazim. Prednja vila je takođe baš dosta izgrebana. Na kormanu ima tragova rđe. Sve mi to pomalo kvari onaj kompletan užitak a bela bicikla sa crnim detaljima je još uvek samo odsanjan san.U nadi da će baš moja bicikla dobiti sređivanje, to jest kvalitetno farbanje u belo, jer pod drugim uslovima jene bih maltretirao i slao…
Srdačno vas pozdravljam do nekih novih avantura…
