Poštovanje TotalBike timu!
Ne znam da li sam se s biciklom rodio, ali sam siguran da sam jedva čekao da provozam tricikl, još u ranom detinjstvu. Da se predstavim: Daniel Tikvicki. Svako me zove po svom nahođenju i prilici, stoga imam i mnoštvo nadimaka i pseudonima.
Bicikl koji vidite na slici je isti onaj na kom sam izučio (padao, smejao se i plakao) tu plemenitu i veoma potrebnu veštinu: slobodno voženje kroz selo/grad. Doduše, pre je bio ljubičaste boje, dosta dugo je rđao (dobio sam drugi koji su mi ukrali), zasluženu rehabilitaciju je dobio 2006. godine. Ubrzo je dobio perjanicu crne boje i sadašnju "sivu" varijantu.
Bicikl je jedna od svakodnevnih stvari od kojih se ne odvajam, pored frižidera, računara i knjiga (s obzirom da sam školovani bibliotekar). Opevao sam ga u par navrata, u zavisnosti od inspiracije i događaja, ali to je samo između mene i njega. Imao je ime, shodno sa bojom koju je ponosno nosio: "Blackcycle", "Silver surfer", "Stara raga", međutim - sada ga nema, pa ga zovem jednostavno, "Bajs".
Pored svih mogućih gradskih i seoskih puteva Subotice i Palića, bicikl je dva puta izdržao i do Sombora, uprkos malim tehničkim problemima (probušena guma + pumpa u torbi = više nego uspešno putešestvije za Sombor), trebalo mi je 3 i po sata - verujte, vredelo je znoja, umora i reš pečene kože!
Takođe je prevalio tereta i tereta, od kesa za prodavnicu, preko pojačala i gitare do tri osobe na biciklu, a svaka je imala po skoro 70 kila (žive vage). A tek što juri, bez brzina, samo sa kontra-kočnicama... To vam naprosto ne mogu opisati! Jednom prilikom su ga i ukrali (nisam ga vezao, već ostavio u žbunju i otišao u grad), ali ga je otac od mog dobrog prijatelja našao na - železničkoj stanici. Koliko sam bio srećan kad me je pozvao i rekao: "Jel' tvoj onaj sivi bajs sa rogovima...?"!
Ne mogu reći da sam "bolesno" vezan za bicikl, ali da mi je "nasušna potreba" - to priznajem, stoga se nadam da će Vaš ljubazni tim odabrati baš moje omiljeno prevozno sredstvo.
Pozdravljam Vas puno!
