Pozzz.. Ja sam Branislav Srdić iz Rume. Imam 26 godina i moje jedino prevozno sredstvo je bicikli. Još kao dete sam voleo da se vozam, jurim i vozim bez ruku naravo bilo je i padova ali na sreću bez većih povreda.
Vozio sam razne biciklove i sam sam bio majstor što se tiče nekih sitnih kvarova kao i specijalac što se tiče krpljenja, i tako kroz godine je to postalo i rutina i ljubav prema biciklu... Sve do skoro sam poceo da razmišljam da se malo ozbiljnije posvetim biciklu i biciklizmu što se tiče solo vožnje na duge staze.
Moj sadašnji bicikl nije zaista spreman za tako nešto. Pošto nisam u situaciji da mogu sebi da priuštim bolji ili pak novi bicikli čuo sam za ovu vašu akciju i ideja vam je odlicna. Pošto stanujem u dvoristu u kojem ima više stanara, tako sam i zapazio ovaj moj sadašnji bicikli.
Stajao je napolju na kiši,snegu pod otvorenim nebom tako reći propadao je. Pitao sam komšinicu da li bi htela da mi ga proda na šta je ona rekla da ga uzmem slobodno da ne treba ništa da joj platim, tako da sam ja recimo udomio taj bicikli koji je bio osuđen na propast.
Istog trena sam ga uzeo sav sretan što sam ga eto tek tako dobio. Koristio sam ga za svoje potrebe a onda je nastala pauza od 3 do 4 godine pošto sam kupio sebi auto i zanemario sam ga skroz.. Pozajmio sam ga jednom drugaru da ga koristi za školu. Totalno sam na njega zaboravio. Da bi posle tih par godina pošto sam ostao bez automobila ponovo ostao samo na nogama. Pre pet meseci setim se tog mog bicikla i nazovem drugara da vidim da li je uopšte u životu... jeste bio je kod njega još hvala bogu i doneo mi ga je sutra dan, svog prašnjavog sa izduvanim gumama istog onakog kakvog sam mu i dao...
Ponovio sam ga tada, uzeo nove točkove a ostalo je još uvek isto još od onda kada sam ga uzeo od komšinice. Sada ga koristim naravno i želim da na proleće sa njim da počnem da prelazim ozbiljnu kilometražu ali na žalost nisam u situaciji da ga sredim... nadam se da hocu... pozzz!
