Poštovani, moje ime je Branislav Filipović, ovom prilikom prijavljujem svog sina Jakšu Filipovića ( 3. godine ) iz Lazarevca za sezonu 3. Nabudži mi Bajs, mada sam i sam konkurisao u prvoj sezoni, moju priču ste već čitali i objavili, hvala vam na tome. Došlo je vreme da i mali Filipović učini prve okrete pedala na svom bajk-u, a gde ćes bolje prilike nego na bajku svog DEDANA (tako zove svog dedu) i svog BANA (imam tu čast da me rođeno dete zove Bane a ne tata hehehehe).
Pošto i sam imam poprilicno predjenih kilometara u pedalama, sto solo, sto sa sinkovicem, dodje i vreme kada valja spremati decaka za nove avanture. Sve bi to bilo uredu,da jednom prilikom sincic moj mali ne pita mene:
''Bane a kad cu ja da vozim vejiku biciku, ja sam sad vejiki momak".
To me slatko nasmeja, lagano nastavim voznju sa njim i kazem uskoro malecki uskoro... Posto vas redovno pratim, posecujem vas sajt, gledam novitete, samim tim znam i da krece nova sezona- nabudzi mi bajk-a, odlucim da prijavim svog sina, da pokusam da ga obradujem, a bicikl koji vidite na slikama-njemu da vratim stari sarm i dusu koju zasluzuje, jer ipak je taj Pegas preko 25 godina kod nas u porodici Prica tece lagano...
Noc 03.06.1987 god, ta noc ce ostati vecno u mojim mislima... Mojih 5 godina, kasno je-baka me tera na spavanje, a ja ne zelim, deda pomalo ljut... heheheh-a na selu neka milina bas te noci, nebo vedro, zvezde u punom sjaju, svitci koliko ti dusa iste-noc mirise na ovrsenu psenicu, a ja ti divljam po dvoristu ko oparen vrelom vodom, samo cupkam...
Pamtim sve ko da je juce bilo, svetla se polako priblizavaju nasem dvoristu, kapija se otvara, stigli su moji iz Rumunije... Tada se islo po Trstu, Bugarskoj, Rumuniji, tada je Pegas stigao... Bio je to prvi bajs u selu kod nas, a da ne pricam kakvo je odusevljenje bilo kada smo dosli kuci u grad, ja Prvi-najbolji bajs, nesto novo nevidjeno, pa tek onda BMX-are -tako smo ih zvali.
Svi su hteli krug, a ja vazan. Niko nije video ovakav bajk,a ja ga imam-eeeeee miline li. Bilo je tu svacega, i padanja, i policajskog kocenja, skokova sa inprovizovanih skakaonica, voznje niz stepenice, ma ludnica totalna. Sta sve nije izdrzao ovaj bajk, ma ne smem ni da vam pricam,strasan je. Prvo sam njega naucio da vozim, razne akrobacije da pravim,prve avanture i pomalo nestasluke da pravim, i nikada me nije izneverio... postao je deo mene, mog detinjstva, mog odrastanja, postao je porodica.
Zato je i zasluzio da mu se da jos jedna prilika za jos koju avanturu... sada moga sina Jakse.
Danas, posle toliko godina cuvanja-naviru secanja, vracaju se carobni dani moga detinjstava. Dok cistimo bajk za slikanje, Jaksa ne prestaje sa pitanjem: a el mogu sad da ga vozim, a sad, a sad, a sad, a sad, Bane a el mogu sad da ga vozim, a ja samo osmeh na licu-vidim sebe te noci '87-e.
P.S.gotovo 15 tak godina nije pomeren iz garaze, zub vremena ga je uzeo pod svoje, ali SOK-duvamo gume a one PRAVE CITAVE NE PUSTAJU, kazem vam ja bajk me nikada nije izneverio... heheheheehheehe.
VELIKI POZDRAV OD ''3'' GENERACIJE FILIPOVICA
Da li je slucajnost ja tek sad videh, mozda i neki znak, ko zna-to cemo tek videti Veliki pozdrav uz cuveno-neka se pedale okrecu!
