Postovani, moje ime je Biljana Rankovic, iz Rume sam, a ovo na slici je moj prvi i jedini bicikli koji sam dobila pre 22 godine.
Kao dete nisam imala svoj bicikl jer sam vecito nasledjivala tudje,pa su me druga deca, kad me vide na nekom od tih "kreacija",zvali krntija.
U to vreme je bilo popularno da kad se zavrsi prvi razred, ako je devojcica, dobije "poniku", a ako je decak, dobije trkacki bicikli. I docekam ja zavrsetak prvog razreda... i nista, drugi razred, nista. I konacno kad sam zavrsila treci, dodje red da mi mama i tata kupe taj dugo ocekivani bicikli.
Posto im je bilo zao sto nisu mogli ranije da mi kupe toliko zeljenu "poniku", odlucili su da mi kupe jedan od najboljih biciklova tog vremena. Tata je tad vozio ficu od 18 godina, a bicikli je platio 3 puta vise od fice. Joj kad se setim... nije bilo kraja mojoj sreci. Prvi "planinac" u kraju. I to bas moj.
Posle toliko cekanja. I tako je mene on sluzio kroz celo detinjstvo, skolovanje, padalo se sa njega, vecito smo leti imali kraste po kolenima i laktovima. Vozile ga i sestra i ja, vozili se na njemu suprug i ja dok smo se zabavljali jer nismo imali kola, a ni dva bicikla, pa ajd na stanglu.
Sad sa njim izvodim moju mezimicu Sienu na trcanje gde se super provedimo. Za 22 godine, koliko ga imam, nisam na njemu nista menjala osim guma jer je stvarno super bicikli, ali je polako sazreo za generalku. Ako odaberete moj bicikli, volela bih da bude u kombinaciji bele i drecavo zelene boje.
Hvala.Pozdrav svima.
