Aleksandar nam je poslao svoju priču, čekamo i tvoju!
BMX je star 30 godina, i vozile su ga 5 generacija. Prosto je neuništiv, jer ga je po licenci proizveo UNIS Sarajevo, glave je radila vojna industrija u Bugojnu od materijala za delove tenkova, a jedan deo delova proizveden je u Poljskoj. Svi delovi, osim guma, su originalni, pa ima i kolekcionarsku vrednost. Moj brat Đorđe, inače prvi vlasnik, dogovorio se sa mojim pokojnim ocem, da ako mu pomogne i sam sakupi 300 kg šljiva za rakiju, moj otac će mu kupiti nov BMX. Uspeo je i 700 maraka je palo i iz robne kuće Beograd, moj brat je izvezao ovog lepotana, kojeg nikom nije dao da ga dodirne. Izvodio je sa njim ekstremne trikove. I ako je tek bio napunio 9 godina odmah je počeo sa vežbama i iz dana u dan savladavo po neki novi trik. BMX i moj brat su preživeli bezbroj padova i direktnih udara. Bajs je vozilo još mnogo klinaca u godinama koje su sledile, od rođaka i komišija, koji su ga vraćali kada bi odrasli. Uvek nam je bilo milo kada ga ponovo ugledamo u dvorištu. Sa njim sam se odvezao na prvi sasatanak sa devojkom, tako da me podseća i na prvi poljubac. Pre dva meseca ponovo nam se vratio i sada ga vozi moj sin Strahinja (10), koji uči trikove. Strahinja kaže da bi mu dobro došlo budženje, na šta sam ja teška srca pristao, ali ipak više volim svog sina od ovog crevnog BMX.
